pinus-bor

Rod borova obuhvata više desetina vrsta,koje su rasprostranjene po različitim klimatskim pojasevima.Neke od glavnih odlika ove vrste jesu prilagodivost na uslove sredine,sporiji rast i dugovečnost, kao i razgranata krošnja sa kitnjastim granama i uglavnom je svetloljubiva vrsta,a ovde ćemo upoznati nekoliko vrsta koje se i najčešće sreću.

pinus nigra crni bor

Crni bor je jedna od najčešćih vrsta na našim prostorima.Četine su mu tamno zelene boje,a formira široku krošnju i dostiže velike razmere. Ubraja se u vrste koje vole svetle položaje,i veoma su otporni na uslove sredine.Raste uspešno na svim kategorijama zemljišta,pa čak i na izrazito siromašnim i plitkim. Osim što je otporan na sušu i vetar,pokazao je otpornost i na gradske uslove. Upotrebljava se u svim oblicima sadnje,jer tamnom bojom svojih četina čini odličan materijal za kombinovanje sa drugim vrstama svetlije boje,formirajući izuzetne kontrastne kombinacije. Što se tiče variabilnosti,poznat je veliki broj varieteta i formi:"columnaris" sa valjkastom krošnjom, "pendula"žalosna forma,sa granama povijenim prema zemlji, "pyramidalis" uske piramidalne krošnje,kao i "monstrosa" niska rastom sa kratkim debelim granama, a tu je i "nana" žbunasta,niska forma koja ne poreste više od 3m,itd. pinus nigra crni bor

pinus silvestris beli bor

Beli bor spada u one vrste koje mogu da podnesu najekstremnije uslove sredine,klimatske ekstreme.Između ostalog može da podnese i velike nadmorske visine ali i vlažno i močvarno zemljište. Podnosi jake mrazeve na krajnjem severu kao i suvo i peskovito zemljište,tako da je preporučljiv za sađenje na svim podnebljima i zemljištima.Jedini problem mu predstavljaju otrovni gasovi, tako da se ne preporučuje za sadnju pored industrijskih objekata.U idealnim uslovima naraste i do 30m,ali najčešće daleko manje.Dokazano je da njegova smola sadrži antiseptička svojstva, pa se preporučuje za sadnju na zelenim površinama oko zdravstvenih ustanova.Kora debla ovog četinara je smeđe-narandžaste boje a četine srebrnasto-zelene,tako da i kontrast debla i krošnje dodatno doprinosi dekorativnosti ovog četinara.Koristi se za kombinaciju sa vrstama tamnije boje krošnje,a efektan je i kada se sadi u manjim grupama kao i pojedinačno. Kao i svi borovi i beli bor je varijabilna vrsta i poznate su mnoge podvrste od kojih je najzanimljivija podvrsta zlatiborica ili zlatni bor kod koga su pojedine mlade četine zlatno žute boje,raste na Zlatiboru i "zaštitni znak" je ove planine. Postoje i mnogobrojni varieteti od kojih ćemo pomenuti neke: na primer patuljasti varietet "nana" koji ne poraste više od 70cm,ili, "nivea" čije su mlade četine bele boje,a tu je i "fastigiata" valjkaste krošnje,pa zatim "umbraculifera" široko okrugli,žbunasti četinar,pa "watereri" koji u prečniku dostiže i do 5m, raste sporo i vrlo je zahvalan za geometrijske forme na zelenim površinama, itd... pinus silvestris beli bor

pinus mugo krivulj,planinski bor

Ovo je patuljastih vrsta bora,koji ima gustu,žbunastu krošnju,i poraste ne više od 3m.Kao samonikla vrsta održao se samo na velikim nadmorskim visinama i surovim uslovima. To je uglavnom i uzrok njegovog patuljastog rasta,kao i siromašno i plitko zemljište,i kratak vegetacioni period. Zbog ovih svojstava ne bira uslove sredine i raste u svim podnebljima.Još jedna njegova karakteristika ga čini izuzetnim. Naime,s obzirom da raste na strmim terenima razvio je takav korenov sistem da sprečava osipanje tla,pa se može koristiti za vezivanje tla na strmim predelima. Najčešće se upotrebljava za sadnju u alpinetumima,jer je kamenjar ujedno i njegovo prirodno stanište,a mnogi ga smatraju i prirodnim bonsaijem. Varijabilan je kao i ostale vrste i poznati su mnogi varieteti: "teeny" koji je zelenih četina, "poto gold" sa žućkastim četinama, pa onda "mops" plavičastih četina,a posebno treba izdvojiti varietet "mughus" sporijeg rasta i znatno nižeg porasta,zapravo je pravi patuljak među borovima. Ovaj varijetet se najčešće sreće na našim prostorima,a može se saditi i u žardinjerama,alpinetumima i mini vrtovima. pinus mugo krivulj,planinski bor

pinus pinea pinija,pinjol

Mediteranska vrsta,koja kod nas uspeva samo na primorju.Pravilne je široke krošnje u obliku kišobrana.Raste dosta brzo i dostiže i do 25m visine.Za ovu vrstu je karakteristično da su njene semenke jestive i da se koriste u nekim kuhinjama.A šišarke su joj okruglaste,sjajne i krupne. pinus pinea pinija,pinjol

pinus strobus Vajmutov bor,borovac

Poreklom je iz Severne Amerike,prilagodiva vrsta bez posebnih zahteva prema uslovima sredine.Uspešno raste i na našim podnebljima,i dostiže velike visine. Široko piramidalne krošnje,sa granama koje se pružaju horizontalno od debla.Poseban ukras predstavljaju plavičasto-zelene četine koje dostižu i do 12cm dužine, i daju ovom boru vazdušast izgled,kao i duguljaste krupne šišarke duge i do 15cm.Jedini nedostatak je,što je ova vrsta podložna napadu određene gljivice koja prouzrokuje rak kore. Pa stručnjaci predlažu da u njegovoj blizini ne treba saditi vrste iz roda "ribes" (ribizle) ,koje su prenosioci ove bolesti.Koristi se za sadnju drvoreda,a i dosta je variabilna vrsta. Ovde ćemo pomenuti neke od varieteta: "fastigiata" valjkaste krošnje,zatim "glauca" sa četinama izrazito plave boje, "prostrata" , povijenog stabla čije se grane prostiruhorizontalno po zemlji,itd... pinus strobus Vajmutov bor,borovac

pinus wallichiana himalajski bor

Ovo je četinar sa mekim četinama,sivo-zelene boje koje se spuštaju na dole (vise).Četine su duge i do 20-ak cm,a zbog svojih visećih četina neki ga nazivaju i "žalosni bor". Poseban ukras predstavljaju i do 25cm duge viseće šišarke,koje su krupnije od predhodne vrste.Dobro podnosi niske temperature ali se ipak preporučuje sađenje na mestima zaklonjenim od ledenih vetrova. Kao samonikla vrsta raste na Himalajima po čemu je i dobio naziv.Raste vrlo brzo a dostiže visinu i do 20m,najbolji je kada se sadi kao solo stablo,mada i u manjim grupama izgleda dekorativno.Lepo izgleda i u kombinaciji sa drugim vrstama,ali mu je potrebno zaista nogo prostora.
pinus wallichiana himalajski bor pinus wallichiana himalajski bor

pinus heldreichii munika,Bosanski bor

Ova je vrsta koja se najčešće sreće u mediteranskom području,na velikim nadmorskim visinama.Prilagodljiva je vrsta na uslove sredine i dobro uspeva u našim podnebljima.Dobro podnosi mraz,kao i siromašno i suvo zemljište.Dekorativno je stablo i može se saditi kao soliterno stablo kada najviše dobija na dekorativnosti, ali se ne izuzima sadnja u manjim ili većim grupama,naravno ako za to postoje uslovi. pinus heldreichii munika,Bosanski bor

pinus peuce molika,Makedonski bor

Još jedna vrsta bora poreklom sa Balkanskog poluostrva,koja za razliku od većine drugih vrsta podnosi senovite položaje. Dobro podnosi sadnju na različitim zemljištima i različite uslove sredine.S obzirom da je otporan na rak kore,uz to i jako dekorativan, pa se preporučuje,kako za parkovske površine,tako i za pošumljavanje. pinus peuce molika,Makedonski bor

pinus halepensis alepski bor

Kao samonikla vrsta javlja se na prostorima Mediterana,veoma je čest na tim prostorima i jako je dekorativna vrsta,tako da se javlja na uređenim zelenim prostorima,ali se mnogo koristi i za pošumljavanje. pinus halepensis alepski bor